Svega osam odsto Roma ima srednje obrazovanje, a samo 0,3 procenta ima visoko obrazovanje
Jelica Nikolić, koordinatorka RHSP programa
Svega osam odsto Roma ima srednje obrazovanje (što je pet puta manje od većinske populacije), a samo 0,3 procenta ima visoko obrazovanje (što je čak 20 puta manje od većinske populacije). Još veći problem predstavlja činjenica da dobri studenti i iaci ne uspevaju uvek da naiu posao u Srbiji, pa nakon završetka obrazovanja odlaze van zemlje.
Program stipendiranja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja (RHSP), međunarodni je projekat pomoći, koji već šest godina podržava studente i učenike u edukaciji iz oblasti medicine, stomatologije i farmacije, na univerzitetskom i na nivou visokih i srednjih stručnih škola. U okviru programa javnog zdravlja, a u skladu sa Dekadom Roma, ovaj značajan projekat finansira Fondacija za otvoreno društvo, a Romski obrazovni fond (REF) realizuje njegovu stipendijsku komponentu. „Ovaj program je značajan iz više razloga. Pre svega zato što ima vrlo malo Roma zdravstvenih radnika. Neka istraživanja su pokazala da je diskriminacija u zdravstvu veoma poražavajuća i zato su Fondacija za otvoreno društvo, ali i Romski obrazovni fond, imali mnogo razloga da pokrenu jedan ovakav stipendijski program”, priča za “Danas” koordinatorka programa Jelica Nikolić i naglašava da cilj projekta nije samo da stipendira, odnosno da pruži finansijsku podršku studentima koji žele da se obrazuju u oblasti medicine, nego da im pruži i dodatne vidove pomoći i podrške kroz različte komponente.
RHSP program, koji se u Srbiji sprovodi od 2010. godine, implementira se u četiri zemlje regiona (pored Srbije, u Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji) i čine ga četiri komponente: stipendijska, mentorstvo, javno zagovaranje i medijska komponenta. Važno je napomenuti da stipendijsku komponentu realizuje Romski obrazovni fond (REF), mentorsku - škola javnog zdravlja, Udruženje romskih studenata iz Novog Sada komponentu javnog zagovaranja, a Medija centar medijsku.
„Izuzetno je značajna komponenta javnog zastupanja gde naši stipendisti dobijaju znanja kako da, recimo, pregovaraju sa ministarstvima, sa lokalnom samoupravom, sa zdravstvenim institucijama da bi mogli da zastupaju interese romske zajednice, posebno u oblasti zdravstva. Takođe, postoji i mentorska komponenta za koju studenti često govore da im je najznačajnija, jer su njihovi mentori zapravo njihovi profesori fakulteta i njima je to, ne samo akademska, već umnogome i psihološka, te emocionalna podrška”, objašnjava važnost programa koordinatorka Nikolić i ističe da je ovakav rad do sada dao dobre rezultate, što se vidi i u činjenici da je već šest stipendista dobilo zvanje “diplomirani lekar”, a da nemali broj onih koji su završili srednje i visoke zdravstvene, odnosno medicinske, škole već negde radi. Problem je, međutim, što ovi dobri studenti i đaci ne uspevaju uvek da nađu posao u Srbiji, pa, nakon završetka obrazovanja, odlaze van zemlje. „S obzirom na to da se zna kakva je situacija u zdravstvu kod nas, ponekad studenti od samog početk studija imaju ideju da odu negde napolje. Ali, nama je svakako cilj da nađemo način da svi ti naši stipendisti ostanu i da se ovde zaposle”, kaže Jelica Nikolić.
A upravo ostanak romskih studenata i đaka u Srbiji, način je da se u našem društvu razbiju predrasude i stereotipi, te pokažu primeri dobre prakse.
„Kroz ovaj program Romi dobijaju mnogo, u smislu što dobijaju ljude koji će biti zaposleni u zdravstvu i na taj način predstavljati njihovu zajednicu, a i društvo je na dobitku, jer se slika o Romima menja, a komunikacija između dve zajednice postaje i drugačija i pozitivnija”, smatra Jelica Nikolić.
I njen kolega, dr Janko Janković, docent socijalne medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji vodi mentorsku komponentu i već šest godina radi sa stipendistima, ističe značaj Programa stipendiranja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja, podsećajući da je obrazovni nivo romske populacije veoma nizak: „Svega 8 odsto Roma ima srednje obrazovanje (što je pet puta manje od većinske populacije), a samo 0,3 procenta ima visoko obrazovanje (što je čak 20 puta manje od većinske populacije). Obrazovanje je jedna od važnijih socijalnoekonomskih determinanti koja, zapravo i pravi razlike i niveliše nejednakosti u zdravstvenom sistemu između romske i neromske populacije. Poznato je da je njihov životni vek dvadeset godina kraći od većinske populacije, da romska odojčad dva puta češće umiru od neromske. Uslovi u kojima žive, siromaštvo, socijalno-ekonomske odrednice upravo doprinose takvom zdravstvenom stanju. Tako da je značaj programa za obrazovni sistem veliki“, naglašava dr Janković, ističući i značaj programa za zdravstveni sistem. „Budući zdravstveni profesionalci mogu najbolje da pomognu svojim sunarodnicima, a i ono što je misija celokupnog programa je da bi trebalo da studenti budu agenti promena unutar sistema zdravstvene zaštite. Znači, da pomognu koliko god mogu u razbijanju predrasuda, negativnih stereotipa i stavova, da se bore protiv diskriminacije i kršenja prava Roma...“
I pored svih uspeha postignutih ovim programom, cilj još uvek nije postignut. Kako je i predviđeno, RHSP će biti finansiran od strane Fondacije za otvoreno društvo do kraja 2018. godine, a do tada, da bi ovaj začajni inkluzivni projekat nastavio da „živi”, neophodno je pronaći partnere koji će nastaviti rad na ove četiri komponente. „Inicijalna ideja je bila da ovaj Program isprati prve tri generacije, dakle da se oni koji su ušli u program isprate do kraja njihovih studija, što bi trebalo da bude negde do 2018. godine. Fondacija radi na tome da se ovaj stipendijski program, na neki način, institucionalizuje, ako je to ikako moguće. Iz tog razloga smo nedavno i imali sastanke sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom zdravlja, te sa pokrajinskim sekretarijatima iz istih oblasti, kao i sa univerzitetima i drugim zainteresovanim stranama koji bi, na neki način, mogli da uzmu učešće, ako ne da podrže ceo program, onda barem neku od komponenti koje ga čine”, navodi Jelica Nikolić, a dr Janko Janković, naglašava da čine sve da obezbede održivost projekta.
„Želimo da vidimo da li bi ovo mogli da preuzmu Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo obrazovanja, da to u budućnosti finansira Vlada Srbije, a da pronađemo jednog ili dva partnera na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, koji bi nastavili sa mentorskom komponentom, jer se finansijska sredstva polako gase“, objašnjava dr Janković kako bi ovaj važan program mogao da se nastavi, a Romi u Srbiji poprave svoj socijalni i ekonomski položaj.
RHSP WEB PLATFORMA
U cilju što boljeg predstavljanja Programa stipendiranja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja, pokrenuta je i web platforma na kojoj se nalaze informacije o svim aktivnostima koje se sprovode u okviru RHSP projekta, u sve četiri zemlje (Srbiji, Bugarskog, Rumuniji i Makedoniji).
Svega osam odsto Roma ima srednje obrazovanje (što je pet puta manje od većinske populacije), a samo 0,3 procenta ima visoko obrazovanje (što je čak 20 puta manje od većinske populacije). Još veći problem predstavlja činjenica da dobri studenti i iaci ne uspevaju uvek da naiu posao u Srbiji, pa nakon završetka obrazovanja odlaze van zemlje.
Program stipendiranja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja (RHSP), međunarodni je projekat pomoći, koji već šest godina podržava studente i učenike u edukaciji iz oblasti medicine, stomatologije i farmacije, na univerzitetskom i na nivou visokih i srednjih stručnih škola. U okviru programa javnog zdravlja, a u skladu sa Dekadom Roma, ovaj značajan projekat finansira Fondacija za otvoreno društvo, a Romski obrazovni fond (REF) realizuje njegovu stipendijsku komponentu. „Ovaj program je značajan iz više razloga. Pre svega zato što ima vrlo malo Roma zdravstvenih radnika. Neka istraživanja su pokazala da je diskriminacija u zdravstvu veoma poražavajuća i zato su Fondacija za otvoreno društvo, ali i Romski obrazovni fond, imali mnogo razloga da pokrenu jedan ovakav stipendijski program”, priča za “Danas” koordinatorka programa Jelica Nikolić i naglašava da cilj projekta nije samo da stipendira, odnosno da pruži finansijsku podršku studentima koji žele da se obrazuju u oblasti medicine, nego da im pruži i dodatne vidove pomoći i podrške kroz različte komponente.
RHSP program, koji se u Srbiji sprovodi od 2010. godine, implementira se u četiri zemlje regiona (pored Srbije, u Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji) i čine ga četiri komponente: stipendijska, mentorstvo, javno zagovaranje i medijska komponenta. Važno je napomenuti da stipendijsku komponentu realizuje Romski obrazovni fond (REF), mentorsku - škola javnog zdravlja, Udruženje romskih studenata iz Novog Sada komponentu javnog zagovaranja, a Medija centar medijsku.
„Izuzetno je značajna komponenta javnog zastupanja gde naši stipendisti dobijaju znanja kako da, recimo, pregovaraju sa ministarstvima, sa lokalnom samoupravom, sa zdravstvenim institucijama da bi mogli da zastupaju interese romske zajednice, posebno u oblasti zdravstva. Takođe, postoji i mentorska komponenta za koju studenti često govore da im je najznačajnija, jer su njihovi mentori zapravo njihovi profesori fakulteta i njima je to, ne samo akademska, već umnogome i psihološka, te emocionalna podrška”, objašnjava važnost programa koordinatorka Nikolić i ističe da je ovakav rad do sada dao dobre rezultate, što se vidi i u činjenici da je već šest stipendista dobilo zvanje “diplomirani lekar”, a da nemali broj onih koji su završili srednje i visoke zdravstvene, odnosno medicinske, škole već negde radi. Problem je, međutim, što ovi dobri studenti i đaci ne uspevaju uvek da nađu posao u Srbiji, pa, nakon završetka obrazovanja, odlaze van zemlje. „S obzirom na to da se zna kakva je situacija u zdravstvu kod nas, ponekad studenti od samog početk studija imaju ideju da odu negde napolje. Ali, nama je svakako cilj da nađemo način da svi ti naši stipendisti ostanu i da se ovde zaposle”, kaže Jelica Nikolić.
A upravo ostanak romskih studenata i đaka u Srbiji, način je da se u našem društvu razbiju predrasude i stereotipi, te pokažu primeri dobre prakse.
„Kroz ovaj program Romi dobijaju mnogo, u smislu što dobijaju ljude koji će biti zaposleni u zdravstvu i na taj način predstavljati njihovu zajednicu, a i društvo je na dobitku, jer se slika o Romima menja, a komunikacija između dve zajednice postaje i drugačija i pozitivnija”, smatra Jelica Nikolić.
I njen kolega, dr Janko Janković, docent socijalne medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji vodi mentorsku komponentu i već šest godina radi sa stipendistima, ističe značaj Programa stipendiranja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja, podsećajući da je obrazovni nivo romske populacije veoma nizak: „Svega 8 odsto Roma ima srednje obrazovanje (što je pet puta manje od većinske populacije), a samo 0,3 procenta ima visoko obrazovanje (što je čak 20 puta manje od većinske populacije). Obrazovanje je jedna od važnijih socijalnoekonomskih determinanti koja, zapravo i pravi razlike i niveliše nejednakosti u zdravstvenom sistemu između romske i neromske populacije. Poznato je da je njihov životni vek dvadeset godina kraći od većinske populacije, da romska odojčad dva puta češće umiru od neromske. Uslovi u kojima žive, siromaštvo, socijalno-ekonomske odrednice upravo doprinose takvom zdravstvenom stanju. Tako da je značaj programa za obrazovni sistem veliki“, naglašava dr Janković, ističući i značaj programa za zdravstveni sistem. „Budući zdravstveni profesionalci mogu najbolje da pomognu svojim sunarodnicima, a i ono što je misija celokupnog programa je da bi trebalo da studenti budu agenti promena unutar sistema zdravstvene zaštite. Znači, da pomognu koliko god mogu u razbijanju predrasuda, negativnih stereotipa i stavova, da se bore protiv diskriminacije i kršenja prava Roma...“
I pored svih uspeha postignutih ovim programom, cilj još uvek nije postignut. Kako je i predviđeno, RHSP će biti finansiran od strane Fondacije za otvoreno društvo do kraja 2018. godine, a do tada, da bi ovaj začajni inkluzivni projekat nastavio da „živi”, neophodno je pronaći partnere koji će nastaviti rad na ove četiri komponente. „Inicijalna ideja je bila da ovaj Program isprati prve tri generacije, dakle da se oni koji su ušli u program isprate do kraja njihovih studija, što bi trebalo da bude negde do 2018. godine. Fondacija radi na tome da se ovaj stipendijski program, na neki način, institucionalizuje, ako je to ikako moguće. Iz tog razloga smo nedavno i imali sastanke sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom zdravlja, te sa pokrajinskim sekretarijatima iz istih oblasti, kao i sa univerzitetima i drugim zainteresovanim stranama koji bi, na neki način, mogli da uzmu učešće, ako ne da podrže ceo program, onda barem neku od komponenti koje ga čine”, navodi Jelica Nikolić, a dr Janko Janković, naglašava da čine sve da obezbede održivost projekta.
„Želimo da vidimo da li bi ovo mogli da preuzmu Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo obrazovanja, da to u budućnosti finansira Vlada Srbije, a da pronađemo jednog ili dva partnera na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, koji bi nastavili sa mentorskom komponentom, jer se finansijska sredstva polako gase“, objašnjava dr Janković kako bi ovaj važan program mogao da se nastavi, a Romi u Srbiji poprave svoj socijalni i ekonomski položaj.
RHSP WEB PLATFORMA
U cilju što boljeg predstavljanja Programa stipendiranja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja, pokrenuta je i web platforma na kojoj se nalaze informacije o svim aktivnostima koje se sprovode u okviru RHSP projekta, u sve četiri zemlje (Srbiji, Bugarskog, Rumuniji i Makedoniji).
