Stipendija me je stimulisala, ali nije bila presudna vezano za moju odluku da upišem fakultet
Mario Ramić – stipendista, student treće godine farmacije na Medicinskom fakultetu u Nišu
Studiraš farmaciju u Nišu. Kakva su dosadašnja iskustva sa fakulteta, da li si zadovoljan?
S obzirom na to da sam treća godina i da sam se, po prvi put, susreo sa stručnim predmetima, tek sad mogu da kažem da sam zadovoljan i što se tiče teorijskog, ali i praktičnog dela, jer su prve dve godine bile uvodne.
Šta za tebe znači RHSP stipendija?
Stipendija me je stimulisala, ali nije bila presudna vezano za moju odluku da upišem fakultet. Ove godine sam prvi put njen korisnik. A znači mi, jer je studiranje skupo, a ove godine nisam na budžetu. S obzirom na to da su moji roditelji nezaposleni i njima je to izuzetno značajna pomoć. Imam i mlađeg brata Mišela koji je treća godina srednje medicinske škole i koji je odličan đak, sa prosekom 5.
Na fakultetu imaš mentora. Koliko ti je to važno i koliko ti je olakšalo studiranje?
Znači mi podrška mentorke Gordane Pešić, profesorke farmakologije zbog toga što mi mnogo pomaže u vezi sa ispitima, daje mi korisne savete, razjasni mi stvari koje mi nisu baš najjasnije, što mi umnogome olakšava učenje.
Imaš li, uopšte, ideju šta ćeš posle fakulteta?
Nisam još uvek razmišljao o tome. Rano je još. Ali, svakako bih voleo da ostanem ovde i radim u nekoj farmaceutskoj kući, budem trgovački putnik ili tako nešto.
Koliko je, po tvom mišljenju, važno obrazovanje Roma i koliko doprinosi razbijanju predrasuda o vašoj etničkoj grupi?
Obrazovanje je presudno za razbijanju predrasuda koje postoje prema romskoj zajednici. Naravno, značajno je za svakog pojedinca na ličnom planu, da bi sutradan postao neko u životu. Poznato je da Romi ređe završavaju osnovnu školu, srednju još manje, a o fakultetu da i ne govorimo. Rastao sam van romske sredine, ali naravno imao sam drugove Rome, nažalost niko od njih nije nastavio školovanje. To nije uticalo na mene, jer sam imao svoj cilj. Znao sam i znam šta želim. I nadam se da ću uspeti u tome. Mnogi moji vršnjaci su mi govorili da ću zbog studiranja da zakasnim sa formiranjem porodice, da ću mnogo vremena da provedem uz knjigu i da ću da propustim neke bitne stvari u životu. Naravno, ja ne mislim tako. Naprotiv.
Da li si tokom školovanja nailazio na neki vid diskriminacije?
Imao sam u osnovnoj školi, u prvom, drugom razredu. Ali je to brzo rešeno. Kasnije sam stvorio svoj krug prijatelja u kom nisam bio diskriminisan. Ali to nije negativno uticalo na mene, jer predrasuda je uvek bilo i biće ih. Ne samo prema Romima, nego uopšte. Nažalost, ali tako je.
Jesi li i koliko aktivan u romskoj zajednici?
Aktivan sam onoliko koliko mi vreme i obaveze dozvoljavaju. Moje aktivnosti se najčešće svode na razgovor i pomoć mlađima, srednjoškolcima, dajem im savete, pomažem u vezi sa nekim školskim predmetima. Pričam im o fakultetu, dajem smernice za pripremnu nastavu. Što se tiče ostalih pripadnika romske zajednice, možda ću na njih moći više da utičem jednog dana kad budem diplomirani farmaceut.
Studiraš farmaciju u Nišu. Kakva su dosadašnja iskustva sa fakulteta, da li si zadovoljan?
S obzirom na to da sam treća godina i da sam se, po prvi put, susreo sa stručnim predmetima, tek sad mogu da kažem da sam zadovoljan i što se tiče teorijskog, ali i praktičnog dela, jer su prve dve godine bile uvodne.
Šta za tebe znači RHSP stipendija?
Stipendija me je stimulisala, ali nije bila presudna vezano za moju odluku da upišem fakultet. Ove godine sam prvi put njen korisnik. A znači mi, jer je studiranje skupo, a ove godine nisam na budžetu. S obzirom na to da su moji roditelji nezaposleni i njima je to izuzetno značajna pomoć. Imam i mlađeg brata Mišela koji je treća godina srednje medicinske škole i koji je odličan đak, sa prosekom 5.
Na fakultetu imaš mentora. Koliko ti je to važno i koliko ti je olakšalo studiranje?
Znači mi podrška mentorke Gordane Pešić, profesorke farmakologije zbog toga što mi mnogo pomaže u vezi sa ispitima, daje mi korisne savete, razjasni mi stvari koje mi nisu baš najjasnije, što mi umnogome olakšava učenje.
Imaš li, uopšte, ideju šta ćeš posle fakulteta?
Nisam još uvek razmišljao o tome. Rano je još. Ali, svakako bih voleo da ostanem ovde i radim u nekoj farmaceutskoj kući, budem trgovački putnik ili tako nešto.
Koliko je, po tvom mišljenju, važno obrazovanje Roma i koliko doprinosi razbijanju predrasuda o vašoj etničkoj grupi?
Obrazovanje je presudno za razbijanju predrasuda koje postoje prema romskoj zajednici. Naravno, značajno je za svakog pojedinca na ličnom planu, da bi sutradan postao neko u životu. Poznato je da Romi ređe završavaju osnovnu školu, srednju još manje, a o fakultetu da i ne govorimo. Rastao sam van romske sredine, ali naravno imao sam drugove Rome, nažalost niko od njih nije nastavio školovanje. To nije uticalo na mene, jer sam imao svoj cilj. Znao sam i znam šta želim. I nadam se da ću uspeti u tome. Mnogi moji vršnjaci su mi govorili da ću zbog studiranja da zakasnim sa formiranjem porodice, da ću mnogo vremena da provedem uz knjigu i da ću da propustim neke bitne stvari u životu. Naravno, ja ne mislim tako. Naprotiv.
Da li si tokom školovanja nailazio na neki vid diskriminacije?
Imao sam u osnovnoj školi, u prvom, drugom razredu. Ali je to brzo rešeno. Kasnije sam stvorio svoj krug prijatelja u kom nisam bio diskriminisan. Ali to nije negativno uticalo na mene, jer predrasuda je uvek bilo i biće ih. Ne samo prema Romima, nego uopšte. Nažalost, ali tako je.
Jesi li i koliko aktivan u romskoj zajednici?
Aktivan sam onoliko koliko mi vreme i obaveze dozvoljavaju. Moje aktivnosti se najčešće svode na razgovor i pomoć mlađima, srednjoškolcima, dajem im savete, pomažem u vezi sa nekim školskim predmetima. Pričam im o fakultetu, dajem smernice za pripremnu nastavu. Što se tiče ostalih pripadnika romske zajednice, možda ću na njih moći više da utičem jednog dana kad budem diplomirani farmaceut.
