Očekujemo da budu romski poslenici, lekari, specijalisti, dokazani stručnjaci u svom poslu i da doprinesu poboljšanju zdravlja Roma
Dr Janko Janković, rukovodilac mentorske komponente, docent socijalne medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu
Koji je značaj mentorskog rada za studente?
Opšti cilj je da obezbedimo jednogodišnje mentorstvo romskim studentima koji pohađaju fakultete zdravstvenih struka u Srbiji. Postoje i specifični ciljevi koji se odnose na to da se obezbedi podrška i pomoć studentima i studentkinjama, njihovom profesionalnom, akademskom, razvoju, da se podrži inkluzija romskih studenata u akademsku sredinu i da se realizuje njihovo pravo na obrazovanje, da se podrži njihovo učešće u programima promocije zdravlja romskih zajednica i stimuliše njihovo angažovanje u aktivnostima nevladinog sektora koji su namenjeni unapređenju zdravlja Roma.
U čemu se sastoji mentorstvo?
Postoje tri najznačajnije komponente svakog mentorskog procesa. To su pedagoška, socijalna i psihološka. Pedagošku i profesionalnu komponentu
čine pomoć u pripremama vežbi, kolokvijuma, konsultacije za ispite, pomoć u pisanju naučno-istraživačkih radova, diplomskih radova... Međutim, mi naglašavamo da je važna i socijalna komponenta što podrazumeva njihovo uključivanje u neku nevladinu romsku, studentsku organizaciju, učestvovanje na seminarima, kongresima i promocija studenata. I da ne zaboravimo na kraju da je psihološka komponenta veoma bitna, jer često im je potrebna pomoć u rešavanju nekih potencijalnih problema, najčešće imaju manjak samopouzdanja, tremu pred ispite... Oni i očekuju od mentora da im bude prijatelj koji neće izneveriti ukazano poverenje, na koga se mogu osloniti, koji je uvek tu kad im je potreban, osoba koja ih savetuje i podržava.
Da li je tačna informacija da su gotovo svi stipendisti i odlični studenti?
Jeste! Prosto, projekat, koji finansira Fondacija za otvoreno društvo, mnogo je ambiciozan – od njih se traže da postignu visoke akademske rezultate. U timu smo od samog početka i mogu vam reći da su njihovi glavni problemi socijalno- ekonomske prirode, tako da je za njih veliki uspeh i samo da završe godinu i da imaju dobre ocene.
Zadovoljni ste, dakle, učinkom romskih studenata?
Naravno! Mi smo u novembru prošle godine objavili evaluaciju uspešnosti projekta i mogu da kažem da su iskustva veoma pozitivna. Prošle godine, na najvećoj javno-zdravstvenoj konferenciji koja se jednom godišnje održava u Evropi, u Milanu, tri romska studenta, od njih 13, koliko ih je bilo u projektu, prezentovali su svoje radove. Oni inače dobijaju stipendije od Fondacije za otvoreno društvo, kako za učenje stranih jezika, tako i za učestvovanje na konferencijama. To je mimo ovih stipendija koje dobijaju za studiranje. Ipak, problem je što slabo koriste te stipendije, ni za učenje stranog jezika, ni za učestvovanje u međunarodnim konferencijama. Opet kako kažu, imaju velike obaveze, a i veoma su zadovoljni time što su postigli. Jer oni se, za razliku od drugih studenata, suočavaju sa osnovnim egzistencijalnim problemima. Ali, stvarno su, i kad pogledamo njihov prosek, izuzetni studenti.
Šta očekujete od njih?
Očekujemo da budu romski poslenici, lekari, specijalisti, dokazani stručnjaci u svom poslu i da doprinesu poboljšanju zdravlja Roma. Mnogi od tih studenata su aktivisti u nevladinim organizacijama. Očekujemo da budu i deo romske elite koja će promeniti sliku o pripadnicima njihove zajednice i koja će se boriti protiv dominantnog narativa, odnosno sistemske diskriminacije od strane većinske populacije.
Studenti neretko, nažalost, nakon završenog fakulteta ostaju bez posla ili napuštaju zemlju! Je li to prvenstveno problem države?
To jeste problem države, ali ne samo kad su u pitanju Romi. Što se tiče zapošljavanja tu je malo urađeno. I programu je u interesu da oni nakon fakulteta ostanu u zemlji, zato su stipendije i date za fakultete zdravstvenih struka da jednog dana kad završe, mogu da pomognu svojim sunarodnicima, kako u očuvanju i unapređenju zdravlja, tako i u rešavanju potencijalnih javno- zdravstvenih problema. Oni se jednostavno suočavaju sa istim problemima kao što se i svi mi u Srbiji suočavamo. Nažalost, tako je i voleo bih da može da se nešto uradi i po tom pitanju, možda da postoje neke afirmativne mere za zapošljavanje.