U kojoj meri je za vas značajan RHSP program?
RHSP program mi je, pre svega, značio u finansijskom smislu, jer mi je omogućio da se fokusiram samo na učenje, time što mi je otklonio važan problem, a to su finansije. Bez toga ne bih mogao da obezbedim svu potrebnu literaturu, prevoz do fakulteta itd. A dodatna pomoć mi je bila što sam mogao da pokrijem i nadomestim i neke sopstvene izdatke. Veoma mi je značio i u psihološkom smislu i kad je učenje u pitanju.
Koliko vam znači rad sa mentorima i u čemu se on sastoji?
Što se tiče studiranja, razume se da smo sami učili, sami polagali ispite, ali i mentori su u tom smislu odigrali veliku ulogu. Jer, bez obzira na samostalno učenje, mentor je tu da nam da neke vrlo važne smernice i pomogne nam da zaobiđemo nepotrebno gubljenje vremena. Sa druge strane, oni su tu da nam daju psihološku, mentalnu podršku, oni su nam vodilja – znamo da imamo nekoga ko je sa fakulteta, nekog iz te branše, kome uvek možemo da se obratimo za savet.
Koliko je, po vašem mišljenju, RHSP program važan za zdravstveni sistem Srbije?
Podaci pokazuju da ima napretka. Ne znam koliko vidnog i uspešnog za one koji su program osmislili, ali kako čujem i vidim, sve je veći broj studenata, ali i sve veći broj diplomaca. Da ovog programa nema, svakako bi taj broj bio znatno manji.
Koliko je važna edukacija Roma iz oblasti zdravlja i koliko doprinosi romskoj etničkoj grupi?
Pokazalo se da Romi žive kraće nego ostali. Čak su i lekari radili neka istraživanja u kojima se vidi da ljudi sa nižim obrazovanjem žive kraće. Tako da je veoma značajno da se Romi obrazuju u oblasti zdravlja.
Šta mislite koliki je značaj RHSP-a za obrazovni sistem Srbije, uopšte?
Obrazovanje Roma je značajno u svakom smislu. Ne samo kad su u pitanju nauke iz oblasti zdravlja. Jer se time, između ostalog, podiže i svest ljudi. Možda bi Romi imali duži životni vek kad bi studirali i bilo šta drugo, ne samo medicinske nauke, bitno je samo da uče, da rade na sebi.
Koliko je važno obrazovanje Roma i koliko doprinosi razbijanju predrasuda o romskoj populaciji?
To je najbolji način da se ruše predrasude koje postoje prema Romima. Po mom mišljenju, emancipacija i obrazovanje su osnovni u rušenju predrasuda o nama. Na taj način većinskoj populaciji stavljamo do znanja da smo i mi jednako sposobni kao i svi ostali građani ove zajednice i da nema apsolutno nikakve razlike u tom smislu.
Jesu li ispunjena vaša očekivanja kad je ovaj Program u pitanju?
Jesu. I više nego što sam očekivao. Uskoro ću sa profesoricom pisati naučni rad, što će mi dobro doći pred kraj studija. Rad će biti iz oblasti anatomije, vaskularne hirurgije, možda neurovaskularne, to ćemo još videti… Prezentovaću ga na kongresu. I moja prethodna mentorka ispunila je sve ono što se od nje zahtevalo, a što se mene tiče, mislim da sam svoj deo dobro odradio i da ga i dalje odrađujem. I zaista, o ovom program mogu da kažem samo sve najbolje.
IVANA RAMIĆ, peta godina medicine na Medicinskom fakultetu u Nišu
U kojoj meri je za vas značajan RHSP program?
Da pomenem prvo tu finansijsku podršku programa - zahvaljujući tome mogu neometano da se fokusiram na studije i na svoj dalji profesionalni napredak, ne razmišljajući da li ću moći sebi da obezbedim potrebne i fundamentalne resurse za samo studiranje. Takođe mi je značajno što sam upoznala mnogo obrazovanih ljudi iz moje zajednice, sa kojima do tada nisam imala prilike da stupim u kontakt. Sada sa njima sarađujem na različitim projektima i privatno se družim.
Koliko vam znači rad sa mentorima i u čemu se on sastoji?
Mentor mi je umnogome olakšao studiranje - savetuje me u vezi ispita, pomaže u savladavanju gradiva, usmerava šta i kako da činim na pravi način. Zahvaljujući njemu upoznala sam izuzetno dobre profesore sa kojim imam odličnu komunikaciju i koji su otvoreni za saradnju. Osim tog profesionalnog, moj mentor i ja imamo i veoma dobar privatni odnos.
Koliko je, po vašem mišljenju, RHSP program važan za zdravstveni sistem Srbije?
Osim regrutovanja što većeg broja mladih Roma u smeru zdravstvenih profesionalaca, u okviru RHSP programa se sprovode različiti vidovi radionica koji su zasnovani na prevenciji različitih bolesti. Ona nam je iz zdravstvene perspektive veoma bitna i dobro nam je poznato da je njeno sprovođenje mnogo jeftinije od troškova lečenja, a i “bolje sprečiti, nego lečiti”. Na osnovu ovoga može se reći da je uticaj ovog programa na zdravstveni sistem mnogostruk.
Koliko je važna edukacija Roma iz oblasti zdravlja i koliko doprinosi romskoj etničkoj grupi?
Sa porastom zdravstvenih profesionalaca svakako će se i svest o zdravlju u okviru naše zajednice povećati. Jer, mi smo ti koji bi trebalo da šire pozitivan uticaj i mobilišu naš narod na veću brigu o svom zdravlju. Važno je, takođe, što će možda, znajući da je neko “njihov” upravo taj kome se obraćaju, kad imaju neki zdravstveni problem, češće odlaziti lekaru, jer će imati više poverenja.
Šta mislite koliki je značaj RHSP-a za obrazovni sistem Srbije, uopšte?
Ovim programom je naša zajednica podstaknuta na viši stepen edukacije. Gledano globalno, povećava se broj visokoobrazovanih, mase koja može pozitivno da deluje i učestvuje u donošenju bitnih odluka, u zajedništvu sa većinskim stanovništvom.
Koliko je važno obrazovanje Roma i koliko doprinosi razbijanju predrasuda o romskoj populaciji?
Veoma je važno jer se na taj način povećava broj ljudi koji mogu biti na nekim pozicijama na kojima će moći da učestvuju u poboljšanju položaja Roma. Iako se te predrasude teško razbijaju, smatram da je i na tom polju došlo do pomaka. Ja nisam imala neprijatninih situacija sa većinskim stanovništvom, ne znam čime bih to konkretno objasnila, ali smatram da moj profesionalni status ipak doprinosi tome. Dolazimo do to toga da nas jedino obrazovanje može spasiti te loše etikete.
Jesu li ispunjena vaša očekivanja kad je ovaj Program u pitanju?
Moja očekivanja su u potpunosti ispunjena. Volela bih kad bi se ovaj program i dalje sprovodio i stimulisao mlade ljude da se koncentrišu ka medicinskim usmerenjima. Na taj način bi nas bilo još više i verovatno bismo se tada još bolje borili protiv predrasuda.
DANIJELA DIMIĆ, treća godina farmacije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu
U kojoj meri je za vas značajan RHSP program?
RHSP stipendista sam od početka studija i za mene ovaj program predstavlja podršku i saputnika u ostvarenju mog sna, a to je da postanem farmaceut, da priuštim sebi stručnu praksu i prisustvujem svim studentskim aktivnostima i izgradim sebe kao budućeg profesionalca u svom poslu.
Koliko vam znači rad sa mentorima i u čemu se on sastoji?
Od prve godine studija imam istu mentorku, a to je docent Nataša Milošević. Sa njom sam tokom proteklih godina izgradila divan odnos i međusobno poverenje. Pažnja koju mi ona pruža je zaista velika i zahvaljujući njenim savetima sam uspela da ostvarim ciljeve koje sam sebi zacrtala. Čujemo se dva tri puta nedeljno. Iako mi više ne predaje, ona je uvek tu da me posavetuje kad god imam neki problem, njoj prvoj javljam kad položim ispit i drago mi je što na fakultetu imam nekog kao što je ona - da me pohvali i da se zajedno radujemo mojim uspesima, ali i da mi skrene pažnju kad primeti da nešto nisam uradila kako bi trebalo i da to ispravim.
Koliko je, po vašem mišljenju, RHSP program važan za zdravstveni sistem Srbije?
Mislim da je broj romskih studenata vrlo mali, prvenstveno iz razloga što je studiranje u Srbiji finansijski veoma zahtevno. Zato je važno imati ovakav program, koji će pružiti priliku mladima da ostvare svoje snove i na taj način doprinesu ovom društvu.
Koliko je važna edukacija Roma iz oblasti zdravlja i koliko doprinosi romskoj etničkoj grupi?
Kao što sam već rekla, izuzetno je mali broj Roma koji se školuju i upisuju fakultete. Zato je važno da im budemo primer i da promovišemo ovaj program, kako bi i oni imali priliku da upišu ono što žele i možda postanu RHSP stipendisti. I da, na taj način, streme ka svom cilju.
Koliki je značaj RHSP-a za obrazovni sistem Srbije, uopšte?
Ovaj program je veoma značajan, pre svega jer pruža priliku da upoznamo druge mlade Rome koji su takođe stipendisti, da sa njima razmenjujemo iskustva i razgovaramo o tome kako bismo mogli da utičemo na druge mlade ljude, da zajedno budemo modeli mlađim generacijama i time poboljšamo sliku našeg naroda.
Koliko je važno obrazovanje Roma i koliko doprinosi razbijanju predrasuda o romskoj populaciji?
Nikad se nisam susrela sa nekim predrasudama, ali mislim da je veoma bitno promovisati nas kao obrazovane mlade Rome. Time pokazujemo našu lepšu i drugačiju stranu, koja se razlikuje od one predstave koju većinska populacija ima o nama. Sa druge strane, pokazujemo našim sunarodnicima da ne bi trebalo da se mire sa onima što se govori - da Romi ne mogu da budu uspešni, nego da se bore za sebe i svoje snove. Da i mi možemo postati cenjeni lekari, stomatolozi, farmaceuti, vaspitači…
Jesu li ispunjena vaša očekivanja kad je ovaj Program u pitanju?
Jesu. Zadovoljna sam u potpunosti ovim programom, jer mi je, između ostalog, omugućio da pored studiranja, uspem da naučim i engleski jezik i dodatno povećam šanse da napredujem u budućoj profesiji.
KRISTINA ASANOVIĆ, četvrta godina medicine na Medicinskom fakultetu u Nišu
U kojoj meri je za vas značajan RHSP program?
U finansijskom smislu mi je značio mnogo, jer na trećoj godini nisam bila na budžetu, tako da mi je to umnogome olakšalo studiranje. A sa druge strane i zbog mentorstva. Dakle - i mentori i finansije – više nego dovoljan podstrek da ideš dalje i što je najbitnije, da budeš bolji.
Koliko vam znači rad sa mentorima i u čemu se on sastoji?
Sa mentorom sam na početku imala strogo poslovni odnos, koji se svodio samo na spremanje ispita. Nije hteo da bude blag prema meni. Vremenom je taj odnos počeo da se menja i stigli smo do toga da bukvalno možemo da odemo na kafu, da razgovaramo. Uvek me savetuje koji bi ispit trebalo da polažem, kad, kako, dogovara konsultacije sa drugim profesorima. I ta pomoć meni mnogo znači. Uz njegovu podršku počela sam da pišem i rad iz fiziologije.
Koliko je, po vašem mišljenju, RHSP program važan za zdravstveni sistem Srbije?
Značajan jeste, ali s obzirom na to da živim u romskom naselju, otprilike znam kako tamo sistem lečenja funkcioniše. Oni bi sve da urade samo da ne idu kod lekara. Kad mogu, odu kod farmaceuta u apoteku, kupe ono što im on preporuči i to, je to. Idu onom logikom – ako je to od boga dato, onda mi je tako suđeno, a možda bi da su otišli na vreme kod lekara sprečili ili barem ublažili posledice.
Koliko je važna edukacija Roma iz oblasti zdravlja i koliko doprinosi romskoj etničkoj grupi?
Izuzetno je bitna, jer u romskoj populaciji nema tog semena, te klice koja će da ih podstiče da idu da se leče. Navešću primer moje majke - da ja, na primer, studiram prava ili da uopšte ne studiram, nju niko ne bi podsticao da ide redovno na preglede. Kad nema nekoga ko se razume u medicinu, ko će da ih uputi, da im objasni neke stvari, oni misle da i nije strašno što ne idu kod lekara. Tako da je veoma važno da ih neko podstiče i da im ukaže na probleme s kojima bi mogli da se susreću ukoliko ne idu na redovne preglede, redovne kontrole, ali i u slučajevima kad boluju od neke bolesti.
Šta mislite koliki je značaj RHSP-a za obrazovni sistem Srbije, uopšte?
Želim da naglasim da je mnogo važno podsticanje obrazovanja Roma. Ne samo u oblasti medicinskih nauka, već uopšte. Takođe, bi trebalo pogurati mlade ljude da nakon završenog fakulteta pronađu i posao - jer šta nakon fakulteta?
Koliko je važno obrazovanje Roma i koliko doprinosi razbijanju predrasuda o romskoj populaciji?
Nekoliko puta sam se susrela sa diskriminacijom u vreme srednje škole, ne samo od strane učenika, već i od strane školskog psihologa - u smislu šta ćeš ti da učiš, šta će tebi škola, nastavi kao i svi tvoji sunarodnici koji ništa ne rade, ništa ne uče, samo sede kući i primaju socijalnu pomoć. Ja sam, međutim, želela da dokažem suprotno - da nisam kao većina iz moje populacije, da i ja mogu da učim, da nisam glupa, da mogu da budem i da jesam među boljim studentima u mojoj generaciji i što je najbitnije, dokazala sam svima, a pre svega sebi i mojoj porodici da mogu da uspem u ovome. Bitno je da se uči, ali i da se okolina ugleda na mene. I sada mnogo više romske dece upisuje škole nego ranije kad sam ja bila mala. Istina, mnogo je više Roma koji su siromašni, koji ne uče, a mi, student medicinskih nauka smo u deficitu.
Jesu li ispunjena vaša očekivanja kad je ovaj Program u pitanju?
Izuzetno sam zadovoljna. Sviđa mi se kako smo uspeli da izgradimo odnos što sa koordinatorkom Srbije za nas, što sa Jankom koji je zadužen za mentore. Stvarno sam svim oduševljena. A, najviše bih bila srećna kad bi nam se nakon završetka studija pružila i neka pomoć i podrška kad je reč o zapošljavanju. E to bi bila tačka na I. Ispunjenje u svakom smislu – bili bismo mala medicinska armija, ali značajna.
TAMARA AMETOVIĆ, peta godina medicine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu
U kojoj meri je za vas značajan RHSP program?
Značajan je u velikoj meri. I zbog finansijske podrške koju dobijamo, ali i zbog dodatnih komponenti, kao što su mentorstvo, zatim mogućnost učenja jezika, a ja sam koristila i još jednu komponentu – tzv. “Projekti u maloj zajednici”, odnosno “Projekti malog obima”, tako da sam i u tom smislu stekla neka iskustva. Došla sam do nivoa da sama mogu da odradim neki projekat. Iskrena da budem, da nema ove stipendije ne znam baš da li bi moji roditelji mogli da finansiraju moje studije, jer je sve skupo.
Koliko vam znači rad sa mentorima i u čemu se on sastoji?
Mentorstvo mi je jednako važno kao i podrška koju sam dobila u finansijskom smislu. Značilo mi je i još uvek mi znači da imam nekog za mene bitnog, sa velikim zvanjem, nekog ko može da mi pruži podršku na način na koji niko drugi ne može, jer ipak, to su obrazovani ljudi, doktori, rade na fakultetu i svakako je dobro da poslušamo njihov savet, da nam naprave plan učenja i slično, ali i kad recimo, padnemo ispit da nas mentalno i psihološki podignu.
Koliko je, po vašem mišljenju, RHSP program važan za zdravstveni sistem Srbije?
Važno je da bude što veći broj Roma lekara, jer je to dobro i za romsku populaciju, ali i za zdravstveni sistem uopšte. Kvalitetan i kvalifikovan medicinski kadar je uvek poželjan i potreban.
Koliko je važna edukacija Roma iz oblasti zdravlja i koliko doprinosi romskoj etničkoj grupi?
Nažalost, realnost je da broj lekara koji potiču iz romske populacije nije veliki i od izuzetne je važnosti da mi, kao budući zdravstveni radnici, među našim sunarodnicima promovišemo značaj poboljšanja kvaliteta života, ističemo važnost lečenja, pravilne ishrane, higijene itd. Na taj način može da se menja i slika o nama.
Šta mislite koliki je značaj RHSP-a za obrazovni sistem Srbije, uopšte?
Među nama Romima ima mnogo socijalnih slučajeva, pa oni koji bi možda i da se školuju prosto nemaju uslova za to. U tom smislu RHSP program je umnogome olakšao studije svih nas. Činjenica je da bez finansijske podrške mnogi od nas ne bi mogli da se obrazuju. Veliki procenat Roma je siromašan i smatram da je upravo to siromaštvo jedan od glavnih uzroka i razloga što se oni ne školuju.
Koliko je važno obrazovanje Roma i koliko doprinosi razbijanju predrasuda o romskoj populaciji?
To je od velike važnosti. Da bismo mogli da pokažemo većinskoj populaciji da i mi, nacionalne manjine, možemo isto što i oni, da smo jednaki i ravnopravni sa njima, da smo sposobni za učenje i rad kao i svi drugi, da se ne razlikujemo od njih, te da na taj način razbijemo sve postojeće barijere i predrasude koje postoje prema nama.
Jesu li ispunjena vaša očekivanja kad je ovaj Program u pitanju?
Moja očekivanja su u potpunosti ispunjena. Sve što sam planirala, to sam i ostvarila. Učila sam i radila i to se na kraju i isplatilo. Ali moram da kažem da je u svemu tome značajnu ulogu imala i stipendija, bez koje, verovatno, ne bih bila ovde gde sam sada.